Serbian HOWTO

Serbian HOWTO
Zoltan Csala, [email protected]
v1.0, November 1998

Cilj ovog dokumenta je da opise kako da podesite Linux i razne
aplikacije za Linux prema standardima srpskog jezika. Tu spadaju: ras�
pored slova na tastaturi, fontovi, velicina papira i drugo. Nadamo se
da ce ovaj dokument koristiti i drugi korisnici Linuksa kojima je
blizak srpski jezik.
______________________________________________________________________

Table of Contents

1. Uvod

2. Prikazivanje nasih slova na ekranu

2.1 Skup znakova "ISO-8859-2"
2.2 Konzolni rezim rada
2.3 X-Windows graficko okruzenje

3. Podesavanje tastature

3.1 Konzolni rezim rada
3.2 X-Windows graficko okruzenje

4. Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima

4.1 Shell-ovi
4.2 Ostali programi

5. Razna podesavanja

5.1 Vremenska zona
5.2 Format papira A4
5.3 Format tekstualnih datoteka za druge operativne sisteme

6. Podesavanje stampanja

6.1 Stampaci koji podrzavaju ISO-8859-2 kodnu stranicu
6.2 Stampaci koji podrzavaju neki drugi 8-bitni kodni raspored
6.3 PostScript stampaci

7. Podrska za lokalna podesavanja u libc 5.4.x i navise

8. Korisni saveti za programiranje sa X11

9. Vazne reference i FTP sajtovi

9.1 Ostale reference od znacaja
9.2 Linux u Jugoslaviji
9.3 FTP sajtovi
9.4 USENET diskusione liste

10. Epilog

10.1 Posveta
10.2 Logicno pitanje... i logican odgovor
10.3 Zahvalnice
10.4 Izjava o odricanju od odgovornosti
10.5 Autorska prava
10.6 A note to English readers

______________________________________________________________________

1. Uvod

Gotovo svi korisnici bilo kog operativnog sistema van granica
Sjedinjenih Americkih Drzava imaju dva problema. Prvi je u nacinu
saopstavanja kompjuteru da imate tastaturu koja sadrzi i druge znake
osim americkih. Drugi problem je - kako podesiti kompjuter da prikaze
specijalne znake iz abecede (ili azbuke) jezika kojim govorite. Da
stvari budu jos gore, neke aplikacije ce vas smatrati izuzetkom ako
niste Amerikanac i zahtevace specijalne opcije ili podesavanja
"environment" promenljivih.

Pod Linuxom mozete da promenite nacin na koji vas kompjuter
interpretira ono sto otkucate na tastaturi. To radite komandom
loadkeys i xmodmap. Komanda loadkeys ce modifikovati tastaturu u
konzolnom nacinu rada, dok ce xmodmap uraditi sve sto je potrebno kada
se nalazite u X11 grafickom okruzenju.

Da biste prikazali nasa slova treba da saopstite aplikacijama da
koristite ISO-8859-2 (takodje poznat i kao Latin-2) skup znakova. Ovo
nije uvek potrebno, ali nekoliko kljucnih aplikacija zahteva posebnu
paznju.

Ovaj HOWTO je pisan sa ciljem da korisnicima koji razumeju srpski
jezik objasni kako da izvedu potrebna podesavanja. Ako budete imali
problema i posle citanja ovog dokumenta, mozete da procitate German
HOWTO, Linux Keyboard and Console HOWTO ili ISO 8859-1 National
Character Set HOWTO. Mnogi saveti u ovom tekstu preuzeti su od tamo.
Takodje pogledajte odeljak ``Vazne reference i FTP sajtovi'' za
linkove ka tim dokumentima. Mozete poslati i email na moju elektronsku
adresu, a ja cu pokusati da vam odgovorim kad mi vreme dozvoli.

Najveci problem je da su poruke o greskama, meniji i dokumentacija
gotovo svih aplikacija na engleskom jeziku. Postoji GNU projekt kome
je cilj pokusaj resavanja ovog problema. Da biste videli o cemu se
radi, preuzmite datoteku ABOUT-NLS ili paket gettext-0.10.tar.gz (ili
bilo koju noviju verziju) sa vama najblizeg FTP sajta koji ima kopiju
prep.ai.mit.edu. Dokumentacija u paketu gettext opisuje kako da
koristite prevode u vasim programima.

2. Prikazivanje nasih slova na ekranu

2.1. Skup znakova "ISO-8859-2"

ISO-8859-2 ili "Latin-2" je clan porodice osmobitnih kodnih rasporeda
ISO 8859. Taj skup kodnih rasporeda pokriva alfabete kojima se pise u
Evropi, Severnoj i Juznoj Americi, Africi i nekim zemljama Azije. Skup
kodnih rasporeda je napravilo evropsko udruzenje proizodjaca racunara
(European Computer Manufacturer's Association, ECMA), a potvrdio ga je
kao medjunarodni standard organizacija za standardizaciju ISO sa
sedistem u Zenevi.

Kodni raspored "Latin 2" koristi sve potrebne znake koji se koriste za
pisanje na albanskom, ceskom, engleskom, finskom, hrvatskom, irskom,
madjarskom, nemackom, poljskom, rumunskom, slovackom, slovenackom,
srpskom (latinica) i luzickosrpskom jeziku.

Neki proizvodjaci racunara ili operativnih sistema, kao sto su IBM,
Apple i Microsoft, upotrebljavaju svoje kodne rasporede za slova u
gorepomenutim jezicima. Ti kodni rasporedi su po pravilu nepodudarni
kako medjusobno, tako i sa ISO standardom.

2.2. Konzolni rezim rada

Skup znakova za konzolni rezim rada mozete naci u paketu kbd koji je
napisao Andrijes Bouver [Andries Bouwer] sa univerziteta u Ajndhovenu
[Eindhoven], Holandija. U Slackware distribuciji pomenuti paket naci
cete kao deo veceg paketa keytbls. Mozete ga instalirati (ako vec to
niste ucinili) kao i ostale pakete, naredbom pkgtool ili installpkg.
Kada je rec o distribuciji RedHat, na raspolaganju vam je RPM paket
kbd-x.xx-x. Instalira se na poznati nacin, komandom rpm -Uvv kbd-x.xx-
x (opciju vv navodite ako zelite da vidite sta se desava, sto bih vam
toplo preporucio).

Po instalaciji paketa, potreban skup znakova za prikaz nasih slova
dobijate komandom setfont na sledeci nacin:

setfont lat2-16

Vise o paketu kbd naci cete u poglavlju 3, ``Podesavanje tastature''.

2.3. X-Windows graficko okruzenje

Najkraci postupak za dobijanje nasih slova na ekranu pod X-Windowsima
bio bi:

1. Preuzmite fontove sa slovenackog FTP sajta

<ftp://ftp.arnes.si/software/unix/Latin-2-fonts/>

2. Prijavite se na sistem kao root.

3. Kreirajte odgovarajuce poddirektorijume u direktorijumu

/usr/X11R6/lib/X11/fonts. Na primer:

/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi
/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi

Raspakujte fontove ( tar -xvf ...) u odgovarajuce poddirektorijume.

4. X server zahteva fontove u odgovarajucem, prevedenom formatu.
Pribavljene fontove prevedite komandom bdftopcf, koja je deo paketa
XFree86-X.X.X-XX (RedHat):

for FILE in *.bdf
do
bdftopcf $FILE -o `basename $FILE .bdf`.pcf
done

5. Kompresujte tako dobijene fontove komandom gzip:

gzip *.pcf

6. U svakom poddirektorijumu X server ocekuje datoteku fonts.dir koja
preslikava imena datoteka sa fontovima u kanonicka imena fontova (X
Logical Font Description, XLFD). Datoteku kreirajte sa

mkfontdir

koju morate ponoviti u svakom poddirektorijumu direktorijuma
ISO-8859-2.

7. Ostaje vam jos samo da X server "date do znanja" da ste instalirali
nove fontove. To cinite nizom komandi xset:

xset +fp /usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi/
xset +fp /usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi/
xset fp rehash

Ako je sve islo kao sto treba, naredba

xlsfonts -fn "*-iso8859-2"

mora prikazati nazive novih fontova.

8. Komanda xset vazi samo dok ne izadjete iz X Windows-a. Da biste
promene u putu za pretrazivanje fontova ucinili trajnim, morate da
promenite konfiguracionu datoteku XFree86 servera. Ona se nalazi u

/usr/X11/lib/X11/Xconfig (Slackware) ili
/etc/X11/XF86Config (RedHat)

Potrazite u njoj redove koji pocinju sa FontPath i dodajte:

FontPath "/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi"
FontPath "/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi"

Navodnici oko puta do direktorijuma se moraju otkucati.

To bi bilo sve. Od sada X-Windows ima "infrastrukturu" za prikazivanje
nasih slova.

3. Podesavanje tastature

3.1. Konzolni rezim rada

skup znakova za konzolni rezim rada i tabele za preslikavanje
tastature mozete naci u paketu kbd Andriesa Brouwera sa univerziteta u
Ajndhovenu, Holandija. Autor paketa je takodje napisao i Keyboard
HOWTO (u pripremi na srpskom jeziku), gde mozete dobiti dodatna
obavestenja o ovoj temi. U Slackware distribuciji mozete naci pomenuti
paket pod imenom keytbls, dok je kod RedHat distribucije u pitanju
kbd-X.XX-X.i386.rpm. Paketi se instaliraju komandama pkgtool ili rpm,
respektivno.

Paket kbd sadrzi raspored za srpsku tastaturu, po ugledu na postojece
pisace masine kod nas. Ovaj paket ce raditi ako prethodno pripremite i
odgovarajuce fontove po ISO-8859-2 kodnom rasporedu. Ukoliko koristite
neki drugi kodni raspored na dirkama tastature, pogledajte datoteke u
/usr/lib/kbd/keytables direktorijumu (RedHat) ili /usr/lib/kbd
direktorijumu (Slackware) i napravite ono sto vam je potrebno.

Ceo postupak izbora ekranskg fonta i rasporeda na tastaturi sastoji se
u sledecem:

# Biramo font za ekran visine 16 piksela
setfont lat2-16 ( ili iso02.f16, ako nemate prvi fajl)
# Srpska latinicna tastatura
loadkeys sr
# Aktivacija tastature
echo -e -n "\\033(K" > /dev/console

Gornje redove mozete dodati u datoteku /etc/rc.d/rc.local, kako bi se
izvrsili prilikom svakog pokretanja Linuxa.

3.2. X-Windows graficko okruzenje

U X-Windows grafickom okruzenju tastaturu podesavamo za nasa slova
komandom xmodmap. Datoteku sa rasporedom tastera koji se koristi na
pisacim masinama za srpski jezik mozete naci na

<ftp://www.linux.org.yu/sr/utils/Xmodmap.sr.pc102>

Upotreba je jednostavna:

xmodmap Xmodmap.sl.pc102

Ako hocete da promenu ucinite trajnom, prekopirajte datoteku u
~/.Xmodmap (samo za vas nalog na Linuxu) ili u /etc/X11/xinit/Xmodmap
(raspored tastera ce vaziti za sve korisnike). Ova promena ce se
aktivirati od momenta novog pokretanja X-Windowsa.

4. Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima

Prilagodjavanja tastature i ekrana, na zalost, najcesce nisu dovoljna
da bi pojedini programi korektno postupali sa nasim slovima. Zato su
potrebna dodatna podesavanja. Da bi neki od vaznih programa umeli da
prepoznaju nasa slova, potrebno je uraditi sledece:

4.1. Shell-ovi

bash:
Bourne shell (i Bourne-Again-Shell) ce ispravno razumeti srpska
podesavanja ako u datoteku ~/.inputrc ubacite sledece redove:

set meta-flag on
set convert-meta off
set output-meta on

Mozda ne bi bilo lose da ove redove dodate u /etc/skel, jer se tamo
nalaze datoteke koje se kopiraju u $HOME direktorijum svakog novog
korisnika.

(t)csh:
Unos nasih znakova moguc je ako dodamo sledece redove u ~/.cshrc
ili (samo za vas) ili /etc/csh.cshrc (za sve korisnike):

stty pass8
setenv LC_CTYPE iso_8859_2
setenv LANG C

4.2. Ostali programi

elm:
U datoteku ~/.elm/elmrc dodajte sledece:

charset = iso-8859-2
displaycharset = iso-8859-2
textencoding = 8bit

Medjutim, nije garantovano da ce ovo raditi u svim verzijama elm-a.

emacs:
Dodajte sledece redove u vasu ~/.emacs datoteku ili u sistemsku
inicijaliza- cionu datoteku (verovatno /usr/lib/emacs/site-
lisp/default.el ili /usr/share/emacs/site-lisp/default.el):

(standard-display-european t)
(require 'iso-syntax)
(set-input-mode (car (current-input-mode))
(nth 1 (current-input-mode))
0)

groff:
Komandu navedite kao

groff -Tlatin2 <vasa_groff_datoteka>

Nemojte zaboraviti da ovo izmenite u /etc/man.config da biste
dobili nasa slova u man stranicama, kada one jednog dana budu na
raspolaganju na srpskom jeziku. Takodje, nemojte uklanjati -mandoc
prekidac.

joe:
Kucajte komandu kao

joe -asis

ili dodajte sledece u vasu ~/.joerc datoteku:

-asis

Crtica (-) MORA biti u prvoj koloni datoteke.

kermit:
Ovo je najbolje sto mozete dobiti, ali nije bas sasvim
zadovoljavajuce. Stavite sledece u vasu ~/.kermrc datoteku:

set terminal bytesize 8
set command bytesize 8
set file bytesize 8
set file character-set latin2-iso
set transfer character-set latin2-iso
set terminal character-set latin2-iso

less:
Postavite sledecu promenljivu:

LESSCHARSET=latin1

ls:
Kucajte komandu kao

ls -N

ili, ako to ne radi, kao

ls --8bit

man:
Vidite deo o groff komandi.

metamail:
Postavite sledecu promenljivu:

MM_CHARSET-ISO-8859-2

nn:
Stavite sledece u ~/.nn/init datoteku:

set data-bits 8

pine:
Stavite sledecu definiciju u ~/.pinerc datoteku:

character-set=ISO-8859-2

Ovo mozete uraditi i iz "Setup"-a, opcija "Config".

rlogin:
Navedite komandu kao

rlogin -8 neki.sajt.yu

telnet:
Stavite po jednu liniju u vasu ~/.telnetrc datoteku za svaki
host kome zelite da pristupite koristeci telnet:

<ime hosta> set outbinary true

Na primer:

moje.malo.mesto.yu set outbinary true
moj.ISP.yu set outbinary true

tin:
Stavite sledece definicije u vasu ~/.tin/headers datoteku:

Mime-Version: 1.0
Content-Type: text/plain; charset=iso-8859-2
Content-Transfer-Encoding: 8bit

Sada mozete da saljete poruke u diskusione grupe koristeci nasa
slova.

5. Razna podesavanja

5.1. Vremenska zona

Jugoslavija se nalazi u centralno-evropskoj vremenskoj zoni (CET ili
MET) koja tokom zime odgovara grinickom vremenu uvecanom za 1 sat
(GMT+1). Vremensku zonu na Linux sistemu mozete postaviti pravljenjem
simbolicke veze:

ln -sf /usr/lib/zoneinfo/MET /etc/localtime

ili

ln -sf /usr/lib/zoneinfo/Europe/Belgrade /etc/localtime

Ovim, takodje, prelazite na letnje racunanje vremena (GMT+2).

Sistemsko vreme mozete da uskladite sa CMOS casovnikom zadavanjem
komande clock dok ste prijavljeni kao root korisnik. Ako je vas CMOS
casovnik podesen na GMT vreme (poznato i kao UTC vreme - standard svih
pravih UNIX sistema), onda mozete koristiti

clock -u -s

U suprotnom, za uskladjivanje lokalnog vremena koristite

clock -s

5.2. Format papira A4

� dvips: Promenite datoteku /usr/lib/texmf/dvips/config.ps ili
~/.dvips.

� ghostscript: Dodajte opciju -sPAPERSIZE=a4 u komandnoj liniji kojom
pozivate program.

� ghostview: Dodajte sledecu liniju u ~/.Xresources:

Ghostview.pageMedia: A4

� xdvi: Dodajte sledecu liniju u ~/.Xresources:

XDvi.paper: A4

5.3. Format tekstualnih datoteka za druge operativne sisteme

Koristeci paket recode mozete prevesti datoteke koje sadrze tekst u
ISO-8859-2 rasporedu u neki drugi raspored, na primer Microsoft
CP-1250, IBM Codepage 852 ili neki treci. Upotreba je jednostavna:

recode cp852:latin2 <ime_datoteke>

Paket je dostupan kao recode-3.4.tar.gz (ili noviji) na svim sajtovima
koji drze kopiju sajta prep.ai.mit.edu.

6. Podesavanje stampanja

Kod stampanja mozete naici na razne situacije:

� Stampac neposredno podrzava ISO Latin 2 raspored (idealno!)

� Stampac podrzava jedan od ostalih 8-bitnih rasporeda sa nasim
slovima (na pr. kodni raspored 852), ali i 7-bitni raspored JUS
I.B1.002 (bolje)

� Stampac razume PostScript (dobro)

� Stampac ne razume nista drugo osim ASCII znakova (lose!)

6.1. Stampaci koji podrzavaju ISO-8859-2 kodnu stranicu

Neki od novijih stampaca neposredno podrzavaju ISO-8859-2 kodni
raspored. Medju njima su:

� Hewlett-Packard LaserJet 4 Plus i 4M Plus

� Hewlett-Packard LaserJet 5L

� Epson FX-2170

� Epson LQ-870

� Fujitsu DL700

� Fujitsu DL1150/1250

� Fujitsu DL3700/3800

� Fujitsu DL6400/6600

Sve sto treba da uradite je da stampacu naredite da koristi
odgovarajucu kodnu stranicu. Komandna sekvenca za stampace Hewlett-
Packard je:

\033(@N\033(s0p12h0s0b4099T

gde je \033 oktalni kod znaka Escape.

Jedan od nacina da pomocu datoteke /etc/printcap prilagodimo stampac
da stampa po tom rasporedu opisan je u sledecem odeljku.

6.2. Stampaci koji podrzavaju neki drugi 8-bitni kodni raspored

Ako stampac podrzava neki drugi kodni raspored s nasim slovima, ipak
mozemo pomocu njega stampati tekstove po ISO-8859-2 rasporedu, ako
datoteku /etc/printcap prilagodimo na odgovarajuci nacin.

Postupak cemo objasniti na primeru stampaca marke Epson, koji ima
znake po YUSCII rasporedu na mesto svedske abecede.

lp|ascii|epson|Epson LQ-850:\
:lp=/dev/lp1:\
:sd=/usr/spool/lpd/epson:\
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\
:mx#0:\
:sh:
jus|Epson LQ-850 sa znakovima JUS I.B1.002:\
:lp=/dev/null:\
:sd=/usr/spool/lpd/jus:\
:if=/usr/spool/lpd/jus_filter:\
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\
:mx#0:\
:sh
latin2|text|Epson LQ-850 sa znakovima po ISO Latin 2:\
:lp=/dev/null:\
:sd=/usr/spool/lpd/latin2:\
:if=/usr/spool/lpd/latin2_filter:\
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\
:mx#0:\
:sh:

U pitanju su tri reda za stampanje. Prva je americki (ASCII) izbor
znakova. Drugi koristi /var/spool/lpd/jus_epson:

#!/bin/sh
/usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii

Potrebno je da datoteku filtrirate kroz filter
/var/spool/lpd/jus_epson i da je postavite u prvi red za stampanje.
Filter jus_epson ne radi nista drugo osim sto bira svedski kodni ras�
pored, prepise datoteku sa ulaza na izlaz i na kraju opet bira amer�
icki raspored. To je jedini deo programa koji zavisi od vrste stam�
paca:

#!/bin/sh
# Stampanje dokumenta kodiranih po JUS I.B1.002 na stampac Epson LQ
#
# Biramo srpski (svedski) raspored
/bin/echo "\033R\005\c"
# Ispisujemo dokument
cat
# Biramo ASCII raspored
/bin/echo "\033R\000\c"

Treci red (queue) je modifikacija drugog. Najpre se dokument pretvara
iz Latin 2 u JUS kodni raspored, zatim se koristi prethodno opisani
filter da doda na pocetku i na kraju potrebne kodove za stampac, i na
kraju se datoteka salje u prvi red za stampanje.

#!/bin/sh
/usr/local/bin/recode --force latin2:yu | \
/usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii

Ovde pretpostavljamo da posedujemo program recode u /usr/local/bin
direktorijumu.

U ovu svrhu morate u direktorijumu /usr/spool/lpd (ili /var/spool/lpd)
kreirati poddirektorijume /usr/spool/lpd/epson, /usr/spool/lpd/jus i
/usr/spool/lpd/latin2.

Stampanje bi trebalo da ide lako:

1. Bez eksplicitne izbora reda, ili sa izborima -Pepson ili -Pascii,
datoteka se stampa kao ASCII:

lpr <datoteka>

2. Izborom reda -Pjus datoteka se stampa kao dokument po JUS I.B1.002
rasporedu:

lpr -Pjus <datoteka>

3. Izborom reda -Platin2 ili -Ptext datoteka se stampa po ISO-8859-2
rasporedu:

lpr -Platin2 <datoteka>

6.3. PostScript stampaci

Datoteku mozete lako odstampati ako koristite jedan od filtera za
PostScript stampace koji podrzavaju ISO-8859-2 raspored. Takvi
programi su, na primer, a2ps i GNU enscript. Poslednji podrzava
ISO-8859-2 raspored, dok je podrska za prvi program u izradi.

Enscript za Red Hat distribucije mozete naci na
<http://rufus.w3.org/linux/RPM> "skladistu" RPM paketa.

GNU enscript
Ako niste instalirali GNU enscript, mozete to da ucinite po
uputstvima koja prate program. Osim njega, potreban vam je i
neki font u Type 1 obliku koji sadrzi nasa slova. Dobar izbor bi
bio IBM Courier, koji se distribuira uz X Windows sisteme ili sa
programom ghostscript. Ako font postoji, ali ne znate tacno gde
se nalazi, mozete ga pronaci komandom

find / -name cour.pf[ab]

U licnu (~/.enscriptrc) ili sistemsku konfiguracionu datoteku
(/usr/local/etc/enscript.cfg ili /usr/loca/etc/enscriptsite.cfg)
dodajte put do datoteke sa fontovima. Osim toga, GNU enscript
zahteva u svakom direktorijumu sa fontovima datoteku font.map, koja
sadrzi preslikavanje izmedju fontova i datoteka u kojima se fontovi
nalaze - slicno kao fonts.dir. Datoteku font.map mozete da
kreirate naredbom mkafmmap.

Primer konfiguracione datoteke enscriptsite.cfg:

...
# Gde su PostScript fontovi?
AFMPath: /usr/lib/X11/fonts/Type1:/usr/local/lib/ghostscript/fonts
...
# Podrazumevani nacin kodiranja:
DefaultEncoding: latin2
...
# Podrazumevani format papira:
DefaultMedia: A4
...
# lpd bira red za stampanje prekidacem -P...
QueueParam: -P
...
# Za stampanje koristimo naredbu lpr, a ne lp
Spooler: lp

Posto ste sve namestili, jednostavno posaljite datoteku na stam�
panje komandom

enscript <datoteka>

7. Podrska za lokalna podesavanja u libc 5.4.x i navise

Podrska lokalnim podesavanjima je poboljsana u libc 5.4.x i navise.
Mozete izbeci mnoga pojedinacna podesavanja programa opisana u
poglavlju 4, ``Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima'' ako je
vas sistem pripremljen za lokalnu podrsku. Debian distribucija
podrzava lokalna podesavanja ako instalirate paket wg15-locale.
Procitajte Locales mini-HOWTO ako zelite da podesite lokalnu podrsku
na ne-Debian sistemima sa libc 5.4.x. RedHat distribucija takodje
podrzava lokalna podesavanja od verzije 5.0 navise ako instalirate
paket glibc-X.X.X-XX-i386.rpm. Sistemi sa GNU libc 2 (libc 6.x)
takodje podrzavaju lokalna podesavanja.

Ako vasa Linux distribucija ne podrzava srpska latinicna lokalna
podesavanja, posluzite se sledecim trikovima:

1. Najpre proverite da li vas sistem podrzava slovenacka ili hrvatska
lokalna podesavanja. Ako je to tacno, predjite na korak 3.
2. Nadjite na Internetu tekstualnu datoteku sl_SI ili hr_HR u kojoj su
opisana odgovarajuca podesavanja za hrvatski, odnosno slovenacki
jezik.

3. Prijavite se na sistem kao root.

4. Predjite u direktorijum /usr/share/i18n/locales ako koristite
RedHat distribuciju, ili odgovarajuci direktorijum na Slackware,
Debian ili Caldera distribuciji.

5. % cp sl_SI (ili hr_HR) /usr/share/i18n/locales/sr_YU

6. % cd /usr/share/i18n/locales

7. Koristeci vas omiljeni editor, promenite sledece linije u datoteci
sr_YU (navedeni brojevi ne moraju nuzno biti tacni, vec su dati
radi lakse orijentacije u datoteci):

4: % Serbian Language Locale for Yugoslavia
6: % Address:
7: %
8: % Contact:
9: % Email:
10: % Tel:
12: % Language: sr
13: % Territory: YU
2117: yesexpr "<<(><d><D><y><Y><)/>><*><.>"
2118: noexpr "<<(><n><N><)/>><*><.>"
2122: int_curr_symbol "<Y><N><SP>"
2123: currency_symbol "<d><n>"
2148: "<t><o>";"<s><r><e>";/
2161: "<j><l>";"<a><v><g>";/
2171: "<a><v><g><s><t>";/
2177: d_fmt "<%><d><-><%><m><-><%><Y><.>"

8. Izvrsite komandu

localedef -c -i sr_YU -f ISO-8859-2 sr_YU

Ako sve protekne u redu, trebalo bi da imate srpsku latinicnu lokalnu
podrsku. Da biste je aktivirali, trebalo bi da podesite promenljivu iz
okruzenja:

LC_ALL=sr_YU

Takodje, mozete pokusati sa sr_YU.ISO_8859_2 ako sr_YU ne radi. Da
biste proverili da li lokalna podrska radi, otkucajte

date

Trebalo bi da dobijete datum sa nasim skracenicama imena dana u
nedelji i meseca.

Pomenute promenljive postavljaju sve kategorije lokalne podrske.
Mozete postaviti pojedinacnu kategoriju koristeci ime kategorije kao
promenljivu. Lokalne kategorije su:

Lokalna kategorija Primena
------------------ -------
LC_COLLATE Redosled sortiranja slova u stringu.
LC_CTYPE Klasifikacija i pretvaranje znakova.
LC_MESSAGES Prevod odgovora "da" i "ne".
LC_MONETARY Novcani format.
LC_NUMERIC Format ne-monetarnih numerickih vrednosti.
LC_TIME Format datuma i vremena.
LC_ALL Postavlja sve gorenavedene kategorije (i ima
prvenstvo u odnosu na sve).
LANG Postavlja sve kategorije, ali moze da bude
nadjacana bilo kojom pojedinacnom lokalnom
kategorijom.

Neki programi, kao sto su bash ili GNU emacs ipak zahtevaju posebna
podesavanja, kao sto je opisano u poglavlju 4, ``Prilagodjavanje nekih
aplikacija nasim slovima'', ali vecina bi trebalo da radi bez dodatnog
"nadzora". Programi kao sto su nvi koji ranije nisu radili sa 8-bitnim
znacima sada bi trebalo da rade.

Lokalna podrska bi trebalo da postane prisutnija sa pojavom distribu�
cija koje su zasnovane na GNU libc 2 biblioteci. Vodite racuna da,
mada Red Hat Linux 5.0 sadrzi GNU libc 2, lokalna podrska ne radi. Da
biste je aktivirali, treba da izvrsite sledeci skript (zanemarite upo�
zorenja):

#!/bin/sh
localedef -c -i en_DK -f ISO-8859-1 en_DK
localedef -c -i sv_SE -f ISO-8859-1 sv_SE
localedef -c -i fi_FI -f ISO-8859-1 fi_FI
localedef -c -i sv_FI -f ISO-8859-1 sv_FI
localedef -c -i ro_RO -f ISO-8859-1 ro_RO
localedef -c -i pt_PT -f ISO-8859-1 pt_PT
localedef -c -i no_NO -f ISO-8859-1 no_NO
localedef -c -i nl_NL -f ISO-8859-1 nl_NL
localedef -c -i fr_BE -f ISO-8859-1 fr_BE
localedef -c -i nl_BE -f ISO-8859-1 nl_BE
localedef -c -i da_DK -f ISO-8859-1 da_DK
localedef -c -i kl_GL -f ISO-8859-1 kl_GL
localedef -c -i it_IT -f ISO-8859-1 it_IT
localedef -c -i is_IS -f ISO-8859-1 is_IS
localedef -c -i fr_LU -f ISO-8859-1 fr_LU
localedef -c -i fr_FR -f ISO-8859-1 fr_FR
localedef -c -i de_DE -f ISO-8859-1 de_DE
localedef -c -i de_CH -f ISO-8859-1 de_CH
localedef -c -i fr_CH -f ISO-8859-1 fr_CH
localedef -c -i en_CA -f ISO-8859-1 en_CA
localedef -c -i fr_CA -f ISO-8859-1 fr_CA
localedef -c -i fo_FO -f ISO-8859-1 fo_FO
localedef -c -i et_EE -f ISO-8859-1 et_EE
localedef -c -i es_ES -f ISO-8859-1 es_ES
localedef -c -i en_US -f ISO-8859-1 en_US
localedef -c -i en_GB -f ISO-8859-1 en_GB
localedef -c -i en_IE -f ISO-8859-1 en_IE
localedef -c -i de_LU -f ISO-8859-1 de_LU
localedef -c -i de_BE -f ISO-8859-1 de_BE
localedef -c -i de_AT -f ISO-8859-1 de_AT
localedef -c -i sl_SI -f ISO-8859-2 sl_SI
localedef -c -i ru_RU -f ISO-8859-5 ru_RU
localedef -c -i pl_PL -f ISO-8859-2 pl_PL
localedef -c -i lv_LV -f BALTIC lv_LV
localedef -c -i lt_LT -f BALTIC lt_LT
localedef -c -i iw_IL -f ISO-8859-8 iw_IL
localedef -c -i hu_HU -f ISO-8859-2 hu_HU
localedef -c -i hr_HR -f ISO-8859-2 hr_HR
localedef -c -i gr_GR -f ISO-8859-7 gr_GR

8. Korisni saveti za programiranje sa X11

Prikazivanje 8-bitnih znakova je vrlo lako. Koristite ih isto kao sto
biste koristili 7-bitni ASCII skup znakova. Medjutim, da bi aplikacija
prihvatila unos 8-bitnih znakova predstavlja totalno drugu pricu.

Ako koristite na pr. Xt okruzenje i Motif, treba da dodate samo jednu
liniju u vas program. Prvi poziv Xt biblioteci treba da bude procedura
XtSetLanguageProc. Na primer:

int main (int argc, char** argv)
{
...
XtSetLanguageProc (NULL, NULL, NULL);
top = XtAppInitialize ( ... );
...
}

Posle ovog vas program ce automatski da uzima u obzir LC_CTYPE
promenljivu i tumaci tastere prema Compose tabelama u
/usr/lib/X11/locale/ direktorijumu. Ovo bi trebalo da radi za gotovo
sve evropske jezike i u celini je prenosivo. Kako XFree86 visejezicna
podrska postaje bolja, tako ce vas program biti korisniji i na Bliskom
i Srednjem istoku.

Ovaj metod unosa podrzavaju Xt, Xlib i Motif v1.2 (i noviji). Prema
podacima kojima raspolazem, Xaw biblioteka ga samo delimicno podrzava.
Ako znate nesto vise u vezi sa ovim, voleo bih da mi napisete koji red
putem elektronske poste :) .

Ovo poglavlje je sastavljeno na osnovu obimnije diskusije u delu
Programming for internationalization Majkla Gsvinda [Michael
Gschwind]. Pogledajte poglavlje 9, ``Reference i FTP sajtovi'' za
pokazivac na ovaj dokument.

9. Vazne reference i FTP sajtovi

9.1. Ostale reference od znacaja

Ovaj dokument bi trebalo da je na raspolaganju na svim racunarima koji
drze kopiju sajta sunsite.unc.edu i tsx-11.mit.edu. Srpski sajt mozete
naci na adresi <http://www.linux.org.yu/sr/> .

German HOWTO (na nemackom) napisao Winfred Truemper. Mnogi nacionalni
HOWTO dokumenti (finski, poljski, slovenacki) su raspolozivi na
odgovarajucim jezicima.

Linux Keyboard and Console HOWTO napisao Andries Brouwer.

Locales mini-HOWTO napisao Peeter Joot.

Dokumenti ISO 8859-1 National Character Set FAQ i Programming for
Internationalization (i mnogo vise) koje je napisao Michael Gschwind
raspolozivi su na njegovoj prezentaciji
<http://www.visivie.tuwien.ac.at/mike/i18n.html>

9.2. Linux u Jugoslaviji

Harald T. Alvestrand iz Norveske vodi evidenciju o korisnicima Linuxa
po drzavama. Spisak srpskih (ili jugoslovenskih) korisnika je na

<http://domen.uninett.no:29659/bycountry/YU.html>

Ako niste medju njima, prijavite se - odmah!

<http://domen.uninett.no:29659/>

Od leta 1997. u Beogradu je organizovano Udruzenje korisnika Linuksa u
Jugoslaviji (LUGY - Linux Users Group of Yugoslavia). Udruzenje ima
svoju prezentaciju na

<http://www.linux.org.yu>

Jugoslovenska grupa LUGY ima, kao sto i dolikuje, svoju diskusionu
listu! Na nju se mozete prijaviti ako na adresu [email protected]
posaljete poruku subscribe linux u telu poruke. U momentu dok ovo
citate, moguce je da je pretplata na diskusionu listu prebacena na
"pravo" mesto, tj. na [email protected], no, to ostavljam vama da
proverite.

9.3. FTP sajtovi

U vreme pisanja ovog dokumenta, autoru su bila poznata dva FTP sajta
posvecena Linuksu i srpskim podesavanjima:

<ftp://ftp.emi.yu/pub/Linux>

<http://www.linux.org.yu/sr/utils/>

9.4. USENET diskusione liste

Kada je o USENET-u rec, postoji diskusiona grupa yu.os.unix u kojoj
se, pored ostalog, raspravlja i o Linuksu. Jedan od news servera,
preko koga mozete da citate clanke, jeste i:

news.beotel.net

10. Epilog

10.1. Posveta

Ovaj dokument je posvecen uspomeni na Milenu Rogulj ("teta-Milenu"),
dragu prijateljicu koju mi je smrt prerano otela.

10.2. Logicno pitanje... i logican odgovor

Deo ovog dokumenta govori o namestanju nasih slova na Linuksu, ali
ovde ih nema. Kako to?

Pretpostavlja se da je ovaj dokument prvi u nizu dokumenata na srpskom
jeziku koga ce procitati novopeceni korisnik Linuksa. S obzirom da,
kao takav, ne raspolaze znanjem koje je potrebno da namesti nasa
slova, ovaj dokument ih ne koristi jer bi nas novopeceni korisnik
video samo "kuke i kvake".

10.3. Zahvalnice

Hvala:

� Svim pretplatnicima srpske "linux" diskusione liste na korisnim
predlozima ([email protected]),

� Matu Velsu, autoru Linux Installation and Getting Started,

� Ajenu Dzeksonu, autoru Linux frequently asked questions with
answers, i posebno

� Linusu Torvaldsu i GNU-u koji su nam dali Linuks.

10.4. Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj dokument je "takav kakav je". Ulozeno je puno truda da bude sto
bolji, ali ove informacije koristite na sopstvenu odgovornost. Ni u
kom slucaju autor ovog teksta ne preuzima odgovornost za bilo kakve
stete, posredne ili neposredne, nastale koriscenjem saveta iz
dokumenta.

Suvisle primedbe su dobrodosle. Slobodno mi posaljite predloge za
poboljsanja, kao i uocene nepravilnosti. Argumentovana (i jos jednom:
ARGUMENTOVANA!) kritika je dobrodosla. Pohvale ce biti sacuvane na
posebnoj disketi. Sve ostalo ce bez milosti zavrsiti u /dev/null.

10.5. Autorska prava

Ako nije drugacije napomenuto, autorska prava na Linux HOWTO dokumente
poseduju njihovi autori. HOWTO dokumenti mogu se reprodukovati i
distribuirati u celini ili delimicno, na fizickom ili elektronskom
mediju, sve dok je ovo obavestenje prisutno na svim primercima.
Komercijalna distribucija dozvoljena je i podrzava se; medjutim, autor
ovog dokumenta bi o takvom distribuiranju zeleo da bude obavesten.

Svi prevodi, izvedeni ili sazeti radovi koji ukljucuju Linux HOWTO
dokumente moraju biti pod ovom licencom. Dakle, nije vam dozvoljeno da
napravite rad izveden iz HOWTO-a i da namecete dodatna ogranicenja na
njegovu distribuciju. Izuzeci od ovog pravila moguci su pod odredjenim
uslovima; kontaktirajte Linux HOWTO koordinatora na nize navedenoj
adresi.

Ukratko, mi, prevodioci HOWTO dokumenata na srpski zelimo da ohrabrimo
sirenje ovih informacija kroz sto je moguce vise kanala. Medjutim,
zelimo da zadrzimo autorska prava na HOWTO dokumente i zeleli bismo da
budemo obavesteni o bilo kakvim namerama u vezi sa redistribuicijom
svih srpskih HOWTO dokumenata.

Ako imate pitanja, kontaktirajte Tima Bajnuma [Tim Bynum], Linux HOWTO
koordinatora, na [email protected].

10.6. A note to English readers

This document is a copyrighted work. Its use in part or as whole, for
non-profit or for-profit purposes, and its dissemination in any form,
either printed or electronic is explicitelly allowed, as long as the
above copyright notice is retained on all copies. Its suggested
citation is

Serbian-HOWTO Copyright (C) 1998 by Zoltan Csala
http://www.linux.org.yu/sr/howto/Serbian-HOWTO

Single copies of any document citing this guide would be much appreci�
ated.

The information in this document is provided in belief of being
accurate and useful, however without any warranty, expressed or
implied, including, but not limited to, the implied warranties of
merchantibility or fitness for a particular purpose. The entire risk
of using the information goes with the user. The author can not be
liable for any possible damage, direct or indirect, arising from the
use of information provided in this document.